SoftUni.rs
Iskustva„SoftUni mi je dao praktične veštine i pomogao mi da nađem posao“

„SoftUni mi je dao praktične veštine i pomogao mi da nađem posao“

U našoj rubrici sa vama delimo inspirativne intervjue sa našim najuspešnijim studentima kako bismo saznali više o njima – kako su saznali da im je programiranje u krvi, šta ih motiviše da rastu, koje su im bile najveće prepreke i druga zanimljiva pitanja.

“Odlučila sam da učim na licu mesta. Taj oblik edukacije sam preferirala zbog mogućnosti da odmah dobijem pomoć od trenera i asistenata za stvari koje nisam razumela, a oni su uvek rado pomogli. Upoznala sam različite ljude sa kojima sam razmenjivala znanja i ideje.”

Koje su Zaharijine najveće prepreke tokom njenog softverskog obrazovanja i koje je savete davala svim budućim studentima, pročitajte u sledećim redovima!

Zdravo, Zaharija! Možete li se predstaviti sa nekoliko reči za čitaoca našeg bloga?

Pozdrav, ja se zovem Zaharija Pehlivarova i imam 22 godine. Počela sam školovanje na SoftUni-ju 2015. godine, a diplomirala sam 2017. Od tada radim kao Back-End PHP Developer.

Šta vas je privuklo programiranju i da li imate omiljeni programski jezik?

Ne mogu reći da imam omiljeni programski jezik, ali programiram na PHP-u više od godinu dana i zaista uživam u tome. Ono u vezi sa programiranjem, što me je zaista zainteresovalo, jeste činjenica da stvaram nešto novo, što bi ljudi voleli i što bi koristili. Takođe, ne zaboravimo osećaj koji imate kada ste proveli sate, praveći hiljade pokušaja nečega i konačno otkrili pravo rešenje – neprocenjivo je.

Koji kurs iz programa vam je bio najkorisniji i zašto?

Svaki kurs iz nastavnog plana mi je dao dodatna znanja, tako da mi je svaki od njih koristan. Još jedna stvar, za koju lično smatram da je od velike pomoći, bili su timski projekti. Imala sam sreće što sam imala veoma kul kolege – pomagali smo jedni drugima.

Zašto ste izabrali SoftUni i kakva je atmosfera bila tokom školovanja?

SoftUni biram zbog nastavnog plana i programa. Moja odluka je bila zasnovana na dve glavne činjenice: obrazovanje je uglavnom bilo usmereno na programiranje, bez nepotrebnog materijala za učenje, i što je još važnije – praktične vežbe su mnogo više od teorije. Ja lično smatram da ovo drugo treba da bude prioritet u svakoj profesiji.

Kakav je bio oblik Vašeg obrazovanja i zašto ste ga preferirali?

Moj oblik edukacije je bio na licu mesta. Odlučila sam da učim na licu mesta. Taj oblik edukacije sam preferirala zbog mogućnosti da odmah dobijem pomoć od trenera i asistenata za stvari koje nisam razumela, a oni su uvek rado pomogli. Upoznala sam različite ljude sa kojima sam razmenjivala znanja i ideje.

Šta vam je bila najveća poteškoća tokom programa?
Najteže mi je tokom školovanja bilo da „savijem“ svoj način razmišljanja, da razumem šta se zapravo dešava „ispod haube“
Muškarci ili žene su bolji programeri?
Mislim da pol ne utiče na ovo na bilo koji način. Svaka profesija ima svoje veoma dobre stručnjake, i muškarce i žene. Sve zavisi od toga koliko ste zainteresovani za samo programiranje i kolika je vaša želja da se time bavite. Priznajem da ljudi čudno bulje u mene, kada im kažem čime se bavim, ali mislim da danas sve više žena zauzima svoje mesto u ovoj profesiji. Maksima i opšta ideja, da je razvoj softvera muški posao, počinje da se raspada.
Koje ste veštine, pored programiranja, uspeli da steknete na Softverskom univerzitetu?

Uspela sam da naučim da radim u timu, da razumem kod drugih programera i da svoj prilagodim njihovom.

Da li Vam je diploma sa SoftUni-ja pomogla da uspete u sledećoj stručnoj realizaciji?

Nije mi pomogla samo diploma sa SoftUni-ja, već i sam SoftUni. Pomogli su mi da pronađem posao na kojem trenutno radim.

Kako vidite sebe za 5 godina u profesionalnom planu?
Za 5 godina, nadam se da ću biti osoba sa mnogo više tehničkog znanja, osoba koja radi mnogo bolje, osoba koja je na drugom nivou, osoba koja i dalje teži napredovanju i razvoju.
I za kraj – šta ćete savetovati svim budućim studentima, koji tek počinju školovanje na SoftUni-ju?

Želim da ih posavetujem da nikada ne odustaju! Biće teških vremena, u kojima neće znati i razumeti šta rade, ali to je sasvim normalno. Upornost je ključ – ima mnogo toga da se nauči i biće vam potrebno mnogo više od godinu, dve ili tri da to uradite.